Кибернетичка безбедност и приватност података два су питања која све више забрињавају и компаније и кориснике Интернета, због велике количине личних података који могу циркулисати без нашег знања и сумњиве употребе која се може извршити.
Све велике компаније су свјесне ове опасности и проучавају нове мјере како би спријечиле извршавање оваквих радњи са својих платформи. На пример, Андроид је, стварањем свог новог софтвера, укључио као сигурносну меру Андроид П како би спречио апликације које раде у позадини да приступе микрофону или камери наших мобилних уређаја и на тај начин прикупљају податке о корисницима.
Оно што ћемо извести у овом случају је уско повезано. А то је да се лични подаци корисника продају и постају све скупљи у већ свима познатом „Дарк Вебу“. Ово подземно тржиште дроге и оружја сада продаје и личне податке корисника. Међу овим информацијама, једна која нам је привукла пажњу: Кориснички селфи. Шта су им цибер -криминалци потребни?
Куповање и продаја селфија откривени су на Дарк Вебу
Они који су задужени за оглашавање аларма били су заштитарска компанија мрачног веба СикГилл, која је након истраге овде пронашла форум на којем су продати лични подаци корисника.
Међу овим информацијама били су пасош или лични документ горе наведених, адреса и, изненађујуће, селфи погођених који прате ове информације. 10.000 таквих докумената продато је по „скромној“ цени од 50.000 долара.
Иако се чини да су ове бројке надохват неколицине, откривено је и како је могуће купити личне податке корисника у пратњи селфија истог за износ од 70 долара. Без сумње минимална цена с обзиром на штету коју би могла донети ако ове информације дођу у погрешне руке.
За шта сајбер криминалци користе селфије својих жртава?
Налазимо се у технолошком добу, у којем путем интернета можемо учинити готово све. Сајбер криминалци су свесни овог аспекта и из тог разлога проучавају сваки аспект како би извршили своја недела.
Тренутно, иако је прије неколико година ово било нешто незамисливо, могуће је отворити банковни рачун путем интернета. Банке које дозвољавају спровођење ове врсте радњи траже податке о појединцу уз селфи. И ту долази опасност од ове ствари, будући да би са овим подацима ови сајбер криминалци отварали нове налоге у име непознатих корисника, или још горе, приступали њиховим банковним рачунима.
Како могу спречити прикупљање ових података?
Према Карлинском, ова врста информација могла би доћи како са телефона који су добили неку врсту злонамерног софтвера, тако и кроз хаковање страница које садрже ову врсту података. У овим случајевима и као и увек препоручују превенцију као најбољу меру безбедности. Недостатак фотографија нашег идентификационог документа на нашим телефонима или приватни профил на друштвеним мрежама може нам помоћи да не упаднемо у ове врсте радњи које нам могу озбиљно нашкодити.
Најважније ће бити да узмете у обзир опасност од тога приликом сурфовања мрежом да бисте деловали опрезно и тако избегли сметње.
Преко: Следећи Веб
