Потрага за информацијама путем Интернета једна је од радњи које проводимо готово, ако не и свакодневно, у различите сврхе и циљеве. Тражимо информације како у свом радном окружењу, тако и у свакодневном животу, и далеко од других метода, без сумње је Интернет један од најбржих и нуди нам највише ресурса.
Један од извора информација који нам нуди највише садржаја је Википедија. Најпопуларнија бесплатна енциклопедија нуди информације свих врста и зато је једна од најчешћих веб страница корисника Интернета када траже информације о одређеној теми.
Оно што се на неким мјестима може чинити као потпуно нормална и свакодневна пракса, на другим је потпуно забрањено, као што може бити случај у земљама попут Турске или Сирије. Ова пракса је нешто неприхватљиво за бранитеље слободе интернета, јер информације морају бити доступне свима. Из тог разлога нису споро почели да раде на решавању овог проблема.
У овом случају, бивши радник Фацебоока задужен за област безбедности по имену Алец Муффет одлучио је да направи први корак, стварајући експерименталну услугу Википедиа на Дарк Вебу која ће бити доступна преко Тор -а.
Шта је Дарк Веб и по чему се разликује од Дееп Веба и Даркнета?
За већину корисника, Интернет је ограничен на услуге које нуди Гоогле и између 20 и 50 веб локација. Ово је само највидљивији део Интернета, али како је Интернет простор бесконачан.
Дубоки вебТо је врста дубоког или скривеног Веба. То је мрежа којој интернет претраживачи не могу приступити јер садржи врло повјерљиве или јавно неприступачне податке.
ДаркнетТо је шифрована мрежа изграђена на Интернету коју сви знамо, за приступ којој су нам потребни одређени софтвер и посебни алати који корисницима пружају потпуну анонимност. Неки од најпопуларнијих су Тор или Тхе Онион Роутер.
Тамна мрежаТо је део Дееп Веба, али није исто. Могли бисмо рећи да је други подскуп првог. Тамни интернет је јавни садржај Ворлд Виде Веба који постоји у даркнетовима, мрежама које се преклапају с јавним интернетом и требају приступити посебном софтверу, низу конфигурација или овлаштења.
Тор ће имати своју Википедију
Овај пројекат је тренутно у фази тестирања и није званичан. Штавише, сама Википедија није укључена у овај пројекат. Ова услуга доступна преко Тор -а ће осигурати да корисници задрже своју приватност и анонимност и неће дозволити корисницима да прате њихову локацију.
Како је реч о пројекту, нова Википедија има низ ограничења и још увек је компликована за употребу: не може се уређивати само за читање и користи самопотписане сертификате који не могу исправно функционисати са Тор сигурношћу.
До сада ће ова услуга бити чувана неколико дана као тест, па ћемо сачекати да видимо шта будућност носи Википедију на луку.
