Преглед садржаја
У данашње време управљање програмима које гледа само конзола углавном је намењено само напредним корисницима, стандард је да користимо неку врсту графичког интерфејса који нам омогућава да постигнемо бољу естетику и заузврат избегнемо многе главобоље за напредне кориснике .Једна од најчешћих активности у програмима је примање података са корисничке тастатуре за обраду и давање резултата, јер би ово нешто врло корисно било примање података у дијалошки оквир.
Дијалог уноса
Тхе дијалог за унос То је прозор који има поље које вам омогућава да у њега упишете преко тастатуре, затим се оно што се прими кликом на ОК пребаци у наш програм у облику низа где то можемо да радимо на начин који сматрамо прикладним.
Да бисмо позвали ову функционалност, морамо само позвати методу ЈоптионПане.сховИнпутДиалог који ће управљати свиме што је потребно за приказ прозора.
Постоје два основна начина позивања ове методе, а прва је следећа:
ЈоптионПане.сховИнпутДиалог (Кс)
Где Икс То је низ у којем ћемо назначити поруку почетног оптерећења, тако да корисник има упутства шта да постави.
Други начин је мало дужи, али нам омогућава да додамо више података у наш прозор за унос података, да видимо како то можемо назвати у наставку:
ЈоптионПане.сховИнпутДиалог (нулл, Кс, И, ЈоптионПане.КУЕСТИОН_МЕССАГЕ)
На овај начин Икс то је и даље порука која тражи од корисника да унесе податке и И је наслов прозора, коначно ЈоптионПане.КУЕСТИОН_МЕССАГЕ омогућава нам да додамо знак питања како бисмо поставили већи нагласак на упит.
Користите Цаптуред
Након што унесемо оно што је корисник унео тастатуром, морамо то претворити у одговарајући тип података, у случају да то није низ који нам треба, за ово можемо извршити ову конверзију на следећи начин:
доубле Валуе = Доубле.парсеДоубле (ЕнтередВалуе);
У овом случају вредност променљиве ће бити двоструко нумеричког типа, а за ово са Објектом Доубле позивамо се на метод парсеДоубле који као аргумент узима оно што је унео корисник и које представља променљива Унета вредност. Као што видимо, ово није много сложено за извршење.
Практичан пример
Сада ћемо дати практичан пример како да користимо ове методе како бисмо могли да применимо оно што смо научили. Дотични програм ће бити задужен да од корисника тражи старост и име, за то ћемо користити следећи код:
импорт јавак.свинг.ЈОптионПане; јавна класа АгеНаме {публиц статиц воид маин (Стринг [] аргс) {// хватамо име Стринг усерНаме = ЈОптионПане.сховИнпутДиалог ("Здраво, напишите своје име:"); // снимамо старост Стринг агеУсуарио = ЈОптионПане.сховИнпутДиалог ("Врло добро сада напишите своје године:"); // претварамо доб у двоструко двоструко доба = Доубле.парсеДоубле (усерАге); // радимо прорачун са старошћу која је већ конвертована доубле невАге = аге + 50; // приказујемо поруку са заробљеним вредностима Стринг ресулт = "Хелло" + усернаме + "тренутно имате старост" + аге + "и за 50 година ћете имати" + невАге; ЈОптионПане.сховМессагеДиалог (нулл, резултат); }}
Овим ћемо добити следећи ток информација као што видимо на следећим сликама, прво питамо за име:
Затим тражимо године:
ЕНЛАРГЕ
Коначно добијамо одговор из програма:Као што видимо, намерно користили смо тип података Доубле тако да можемо видети да он заправо врши конверзију унетих података.
Овим завршавамо овај водич у којем смо научили уносити податке које корисник уписује у наш програм путем графичког интерфејса и показати шта је он унео.Да ли вам се допао и помогао овај водич?Можете наградити аутора притиском на ово дугме да бисте му дали позитиван поен