Преглед садржаја
Тхе методе Они генерално примају вредности које користе за извршавање својих радњи јер враћају вредност или не, на пример ако желимо да одштампамо цену са одређеним форматом, нормална ствар је да се цена мора пренети на метод као параметар тако да даје формат или када желимо да добијемо највећу вредност између два броја, логично је да прослеђујемо бројеве ради упоређивања.Оно што објашњавамо је оно што називамо пролазним вредностима по параметрима, односно успостављањем да мора примити методу за рад.
Моћ методе
Најмоћније оружје које метода има је да може примити вредности, то је оно што ми зовемо примају параметре, са овим параметрима је да можемо направити динамичке прорачуне унутар методе и стога нам омогућити поновну употребу методе у једном или више програма.
ВажноЈедини услов који имамо је да се морају проследити према редоследу и типу који се очекује, тако да метода не откаже или нема погрешне вредности, па морамо знати шта та метода прима.
Погледајмо овај пример испод, желимо да креирамо методу која штампа низ више пута, јер ће за ову методу прво бити примљен низ, а затим читав број пута за штампање вредности:
пример јавне класеПараметерс {публиц статиц воид маин (Стринг [] аргс) {принт ("Хелло", 5); } публиц статиц воид принт (Стринг мессаге, инт тимес) {фор (инт и = 0; и <пута; и ++) Систем.оут.принтлн (порука); }} Ако погледамо нашу методу, она прима два параметра са неким именима и типовима података, рекли смо да је први низ, а други број пута, ако погледамо време позивања методе, радимо то овим редоследом , ако смо то урадили обрнуто, добили бисмо грешку приликом компајлирања, хајде да видимо како ово изгледа када га извршимо:
Још један аспект који морамо напоменути је да су променљиве и различите вредности које метода користи за постизање свог циља само доступна у оквиру методе и једино што ћемо добити је оно што метода враћа или штампа, па ако имамо бројач у циклусу унутар методе, он ће то моћи само да види, а остатак програма неће моћи да утиче то.
Погледајмо пример методе која повећава променљиву:
публиц цласс Инцремент {публиц статиц воид маин (Стринг [] аргс) {инт к = 1; Систем.оут.принтлн ("Пре позивања методе, к је" + к); вариаблеИнцремент (к); Систем.оут.принтлн ("Након позивања методе, к је" + к); } публиц статиц воид вариаблеИнцремент (инт н) {н ++; Систем.оут.принтлн ("н унутар методе је" + н); }} Овде радимо оно што у методи повећавамо вредност коју јој преносимо за 1, за наше потребе то ће бити 1, ако видимо методу која штампа повећану вредност и у нашем главни блок штампамо нашу променљиву к.
Да завршимо водич, погледајмо на слици извршавање где к мора остати нетакнуто и упркос чињеници да метода користи своју вредност и повећава је:
