▷ Конфигуришите ВМваре за локалну мрежу ✔ ВиртуалБок или Хипер-В

Питање виртуелизације добија све већи замах у технолошком окружењу захваљујући способности да на једном рачунару има више машина различитих оперативних система, чиме се штеди време, ресурси и, наравно, новац. Коришћење виртуелних машина омогућава нама као администраторима, координаторима или ИТ особљу да имамо централизовану администрацију истих и да имамо могућност тестирања апликација или програма пре него што се лансирају у производно окружење, знајући унапред њихове предности и могуће недостатке.

Виртуализација нам омогућава да имамо на дохват руке много оптималније методе управљања од физичких објеката. Док на физичком рачунару морамо зависити од хардвера, можемо имати инсталиран само један систем и може постојати само једно оптерећење по хосту; виртуелне машине одржавају софтвер који је независан од хардвера, избегавајући проблеме, дозвољавајући више инсталација ОС -а, више учитавања на хосту и информације се пакују у датотеке. Захваљујући виртуализацији можемо имати низ предности приликом инсталирања програма или извођења софтверских тестова:

Предности виртуелизације

• Смањење трошкова инфраструктуре.

• Скраћивање или уклањање времена које се користи ван функције.

• Повећано време одзива, као и укупна продуктивност.

• Много бржи систем софтвера и ресурса.

ВМВаре функцијеКонкретно, ВМВаре има различите опције за повезивање са локалним мрежама и на тај начин можемо да конфигуришемо ВМваре за локалне мреже:

• Можете конфигурисати виртуелну машину тако да помоћу методе премошћавања можете успоставити везу са одређеним мрежним интерфејсом који може да подржава иПв6.

• Виртуелна машина ће моћи да користи НАТ за дељење своје ИП адресе на хост систему.

• Биће могуће створити ВПН мрежу тамо где се налазе само виртуелне машине

Корисник може поставити једноставну виртуелну машину ако жели да научи о новим оперативним системима и да се креће кроз њих како би разумео своје окружење и дизајн. Врло добро знамо да су главне апликације за виртуелизацију:

ВиртуалБокВиртуалБок је алатка за виртуелизацију коју можемо инсталирати у оквиру свог оперативног система као апликацију. Његов главни циљ је омогућити да се у њега инсталирају различити програми који раде у виртуелном окружењу и као да се ради о другом систему. То је једна од најраспрострањенијих апликација за виртуелизацију и има потпуну компатибилност са Виндовс, Линук и Мац системима. Неке од његових карактеристика су:

• То је бесплатни софтверски алат.

• По природи је преносив и омогућава пренос виртуелних машина између различитих система.

• Има могућност извођења са више хостова, односно виртуелизацију различитих оперативних система.

• Може се инсталирати у мултиплатформском режиму пошто има компатибилност.

• Дозволите инсталирање додатака за госте како бисте повећали побољшање перформанси.

• Можете направити снимке стања виртуелне машине и тако се вратити на претходну тачку.

• Помоћу ВиртуалБок -а можемо монтирати ИСО слике.

ВМвареВМваре је активна компанија од 1998. године чији је циљ пружање софтвера за питања виртуелизације. Ваши производи могу бити циљани на десктоп или серверске апликације. Ако говоримо о десктоп ВМваре -у, он је компатибилан са више система као што су Линук, Виндовс или Мац ОС и такође укључује различите могућности:

• ВМваре Воркстатион

• ВМваре Фусион

• ВМваре Плаиер

ВМваре нуди софтвер за виртуелизацију заснован на софтверу који симулира физички уређај са одређеним хардверским спецификацијама. То је као да имате рачунар, али без физичког виђења са свим његовим компонентама, попут РАМ -а или мрежне картице. Стварањем окружења изван хардвера можемо тестирати софтвер без страха од оштећења или засићења наше оригиналне опреме.

Хипер-ВХипер-В је Мицрософт родио 2016. године као конкурент два горе поменута софтвера. То је у основи софтвер за виртуелизацију и за оперативне системе и за комплетне хардверске елементе као што су чврсти дискови. Такође се може користити на серверима. Можемо пронаћи три различите верзије Хипер-В:

• Хипер-В за Виндовс сервере. То је алат у оквиру Виндовс сервера.

• Хипер-В сервери. Служи за допуну администрације сервера.

• Хипер-В у систему Виндовс 10. Може се омогућити у систему Виндовс 10 на основу захтева.

Хипер-В долази унапред инсталиран са Виндовс 10 и иако га не треба инсталирати, потребно га је активирати.

Свака од ових апликација има своје предности и предности, али постоји посебно питање које их покрива, а то је начин на који различите машине комуницирају с локалном мрежом, стварајући виртуалну мрежу која омогућава интерактивност и међусобну комуникацију између свих машина . Можда се чини као чудна тема, али данас ће овај водич детаљније погледати како конфигурирати виртуалну мрежу у овим апликацијама на једноставан и потпуно функционалан начин како бисте извукли максимум из виртуализације. Видећемо како да повежемо виртуелну машину са локалном мрежом и тако успоставимо мрежну везу између рачунара и виртуелних машина ВиртуалБок.

1. Како створити виртуелну мрежу у ВМВаре -у

Процес у ВМваре -у је можда један од најсложенијих, али нема мистерију у тренутку имплементације, за овај случај ћемо користити 4 виртуелне машине:

ЕНЛАРГЕ

Корак 1
Први корак је да отворите машине, без укључивања, да извршите одговарајућа подешавања у свакој од њих.
За то имамо неколико опција, као што су:

• Кликните директно на машину са леве стране.

• Идите у мени Датотека и изаберите опцију Отвори.

• Користите комбинацију тастера

Цтрл + О.

ЕНЛАРГЕ

Ово отвара виртуелну машину, али још нисмо кликнули на дугме Укључи ову виртуелну машину.

2. Како конфигурисати прву ВМВаре виртуелну машину

Прва изабрана машина игра фундаменталну улогу јер ће то бити машина за повезивање између физичке мреже, ЛАН -а и виртуелних машина.

Корак 1
Одабрали смо прву машину и отворили њену конфигурацију користећи једну од следећих опција:

• Кликом на линију Уређивање поставки виртуелне машине.

• Одабиром картице ВМ и тамо одаберите Поставке.

• Користећи комбинацију тастера:

Цтрл + Д

Корак 2
У приказаном прозору бирамо опцију Мрежни адаптер и активирамо оквир Премошћен, који омогућава повезивање виртуелне машине са физичком мрежом, омогућавајући приступ интернету. Кликните на дугме У реду да бисте потврдили промену.

Корак 3
Затим поново отварамо конфигурацију машине и овај пут одабиремо опцију Додај која се налази при дну да бисмо додали нови мрежни адаптер који ће комуницирати са следећом виртуелном машином:

Корак 4
Одабиром ове опције отвориће се следећи чаробњак:

Корак 5
Одабиремо опцију Мрежни адаптер и кликните на Даље и у приказаном прозору активирамо оквир Прилагођена: одређена виртуелна мрежа и бирамо ВМнет2 мрежу:

Корак 6
Кликните на Заврши да бисте применили промене и видећемо два мрежна адаптера у нашој првој виртуелној машини:

ЕНЛАРГЕ

До овог тренутка прва виртуелна машина је конфигурисана.

3. Како да конфигуришете другу ВМВаре виртуелну машину

Следећи корак је отварање конфигурацијског менија друге виртуелне машине и у реду Мрежни адаптер изаберите опцију Прилагођено и изаберите виртуелну мрежу створену у првој виртуелној машини ВМнет2. Притисните ОК да бисте сачували промене.

4. Како да конфигуришете трећу ВМВаре виртуелну машину

Трећа виртуелна машина такође мора имати посебну конфигурацију јер ће то бити мост четврте виртуелне машине.

Корак 1
Прво отварамо конфигурацију машине и постављамо први мрежни адаптер као Прилагођено и бирамо виртуелну мрежу ВМнет2. Кликните на ОК да бисте применили промене.

Корак 2
Поново отварамо конфигурацију и кликнемо на опцију Додај, изаберемо Мрежни адаптер, активирамо оквир Прилагођено и успоставимо виртуелну мрежу ВМнет3 која ће бити мост четврте виртуелне машине. Кликните на Заврши да бисте применили промене.

5. Како конфигурисати четврту ВМВаре виртуелну машину

Корак 1
Први корак се састоји у приступу конфигурацији машине и у пољу Мрежни адаптер одабиремо претходно створену виртуелну мрежу ВМнет3. Притисните ОК да сачувате конфигурацију.

Корак 2
У овој четвртој машини морамо извршити додатни процес јер је потребно да ова машина има две виртуелне мреже створене тако да њена комуникација буде исправна са осталим машинама. За то ће бити потребно покренути уређивач виртуелне мреже којем приступамо из менија Уређивање:

ЕНЛАРГЕ

Корак 3
Када се једном отвори, мора да има администраторске привилегије, видећемо следеће окружење:

Корак 4
Тамо кликнемо на опцију Додај мрежу и прво додамо виртуелну мрежу ВМнет2. Притисните ОК.

Корак 5
Понављамо поступак за виртуелну мрежу ВМнет3:

Корак 6
Када се ове мреже додају, можемо их видети у уређивачу:

6. Конфигуришите ДХЦП на ВМВаре виртуелној машини

Следећи корак је дефинисање опсега ДХЦП адреса које сваки адаптер има и можемо оставити унапред дефинисану или додати нови опсег ако желимо. У ту сврху кликните на опцију ДХЦП поставке за сваку мрежу и конфигуришите њен опсег адреса:

Конфигуришите ДХЦП на првој виртуелној машиниКада су ове вредности дефинисане, укључујемо четири виртуелне машине и као важну тачку омогућавамо заштитни зид на машини 1 и машини 3, које испуњавају улогу мостова.

У виртуелној машини 1 приступамо конфигурацији адаптера и видимо да имамо два адаптера:

ЕНЛАРГЕ

Остављамо први адаптер са подразумеваном конфигурацијом јер ће то бити мост са физичком машином. Други адаптер мора бити конфигурисан са неком ИП адресом из опсега ВМнет2 виртуелне мреже.

Конфигуришите ДХЦП на другој виртуелној машиниУ виртуелној машини 2 додељујемо ИП адресу у опсегу виртуелне мреже ВМнет2 на адаптеру.

Конфигуришите ДХЦП на трећој виртуелној машиниУ виртуелној машини 3 биће потребно да конфигуришете два адаптера овако:

• У првом адаптеру адреса из домета виртуелне мреже ВМнет2.

• У другом адаптеру ИП адреса у домету виртуелне мреже ВМнет3.

Конфигуришите ДХЦП на четвртој виртуелној машиниКоначно, у виртуелној машини 4 успостављамо ИП адресу опсега виртуелне мреже ВМнет3:

Овим смо конфигурисали мрежне параметре у четири виртуелне машине.

7. Повежите виртуелну машину виртуелне машине са интернетом ВМВаре

Корак 1
Можемо да вршимо пинг са виртуелне машине 1 на виртуелну машину 2 или 3 да бисмо проверили њену повезаност:

ЕНЛАРГЕ

Корак 2
Или можемо приступити путем опције Мрежа у Виндовс Екплореру за приступ садржају дељених фасцикли на другим виртуелним машинама:

ЕНЛАРГЕ

8. Како створити виртуелну мрежу у ВиртуалБок -у

Процес у ВиртуалБок -у је много једноставнији и практичнији.
У овом случају користићемо две виртуелне машине.

Прво подешавање машинеОдабиремо прву машину која ће бити мост између локалне и виртуелне мреже и приступамо њеној конфигурацији на један од следећих начина:

• Кликом на икону Подешавања.

• Кликом на мени Мацхине и одабиром опције Цонфигуратион.

• Помоћу комбинације тастера Цтрл + С.

Цтрл + С

ЕНЛАРГЕ

Конфигурисање мрежних адаптераУ првој машини ћемо направити два мрежна адаптера на следећи начин:

Први адаптер ће бити конфигурисан као премосник тако да повезује локалну мрежу са виртуелном:

Идемо на картицу Адаптер 2 и тамо активирамо поље Омогући мрежни адаптер и одабиремо опцију Само хост адаптер у пољу Повезано са:

Кликните на ОК да бисте применили промене. Можемо визуализовати два активна мрежна адаптера:

ЕНЛАРГЕ

Друго подешавање машинеНа другом рачунару поново приступамо конфигурацији и у пољу Мрежа постављамо вредност Адаптер само за домаћин. Кликните на ОК да бисте применили промене.

На овај начин, виртуелна машина 2 ће бити повезана са адаптером виртуелне машине током целог процеса прегледавања. Можемо видети да виртуелна машина детектује остале:

ЕНЛАРГЕ

На исти начин пинг ради исправно:

ЕНЛАРГЕ

9. Како створити виртуелну мрежу у Хипер-В

Као што смо споменули на почетку, Хипер-В је функција оперативног система Виндовс 10 која се мора активирати на путу.
Цонтрол Панел \ Програмс \ Програмс анд Феатурес и тамо изаберите опцију Омогући или онемогући Виндовс функције.

Да би омогућио Интернет везу са Хипер-В-а, Виндовс 10 је укључио услужни програм под називом Виртуал свитцх који је логички прекидач који ће омогућити везу између виртуелних машина. Хипер-В у оперативном систему Виндовс 10 нуди нам три врсте виртуелних прекидача:

ИнтерниОва врста прекидача вам омогућава да створите везу између виртуелних машина и физичке опреме (ЛАН).

СпољниСа овом врстом прекидача дозволићемо виртуелним машинама да се повежу са спољном мрежом и интернетом, на овај начин и виртуелна машина и физичка су на истој локалној мрежи.

ПриватниПомоћу ове врсте прекидача могуће је успоставити комуникацију само између виртуелних машина.

10. Како створити виртуелни прекидач у Хипер-В

Корак 1
За креирање виртуелног прекидача отварамо Хипер -В менаџер, идемо на мени Датотека и тамо бирамо опцију Виртуелни менаџер прекидача Видећемо следеће:

Корак 2
Тамо дефинишемо тип прекидача за креирање, пошто је комуникација између виртуелних машина са спољном мрежом неопходна, бирамо спољни прекидач и приказује се следеће. Дефинишемо назив адаптера и активирамо оквир за спољну мрежу избором физичког адаптера опреме. Када су ове вредности дефинисане, кликните на Аппли.

11. Како креирати спољни прекидач у Хипер-В

Корак 1
Бит ће потребно конфигурирати мрежне параметре у створеном прекидачу, за то одабиремо виртуалну машину и на десној плочи одабиремо опцију Конфигурација, у приказаном прозору идемо на линију мрежног адаптера и са десне плоче одабиремо прекидач који је претходно креиран у пољу Виртуал Свитцх.

Корак 2
На овај начин омогућавамо повезивање између машина ради њихове одговарајуће навигације и комуникације.

БелешкаДа бисте сазнали више о Хипер-В у систему Виндовс 10 и процесу повезивања, посетите следећу везу:

На овај начин смо конфигурисали виртуелне мреже у три најчешће апликације за виртуелизацију. Ако радите са овим машинама и затекли сте се при преласку са једног на други, научићемо вас и како да мигрирате виртуелну машину са ВиртуалБок-а на Хипер-В у оперативном систему Виндовс 10. Тако да можемо да повежемо виртуелну машину на интернет и да се повежемо виртуелна машина на локалну мрежу.