Чврсти диск је једна од битних и основних компоненти сваког рачунара јер инсталира оперативни систем, апликације и служи за складиштење свих наших података, као и за њихову резервну копију путем резервних копија.
У данашње вријеме постоје тврди дискови великог капацитета, али мало -помало овај простор заузимају нове информације, а ограничење простора за похрану досеже врхунац што може генерирати недосљедности попут поновног покретања, искључивања, блокирања отварања датотека, спорости и још много тога, без обзира на какав смо корисник, препоручљиво је стално пратити овај капацитет и данас ћемо научити да проверавамо употребу чврстог диска у реалном времену у Линук окружењима.
1. Прегледајте информације о дисковном простору помоћу наредбе дф у Линуку
Команда дф је развијена како би на једноставан начин пружила информације о укупном, заузетом и слободном простору на диску нашег оперативног система.
Помоћу наредбе дф биће приказане информације о систему датотека у којем је свака датотека хостована или подразумевано о свим тренутним системима датотека.
Корак 1
Основна синтакса за коришћење ове команде је следећа:
дф [опције] [уређај]Корак 2
Можемо директно користити наредбу дф и добијени резултат ће бити следећи:
ЕНЛАРГЕ
Корак 3
Тамо ћемо видети сваки систем датотека са детаљима као што су:
- Искоришћен простор
- Слободан простор
- Место где је монтирано итд.
Параметар -х можемо користити за преглед ових информација у читљивом формату:
дф -х
ЕНЛАРГЕ
Корак 5
Помоћу наредбе дф биће могуће добити прецизне информације о уређају или тачки монтирања, на пример, ако желимо да видимо детаље тачке / дев / сда, извршићемо следеће:
дф / дев / сдаКорак 6
Или можемо видети детаље о одређеној рути, на пример:
дф / хоме
ЕНЛАРГЕ
Корак 7
Ту се издвајају следеће колоне:
Систем датотекаОзначава извор тачке монтирања, која је генерално уређај.
1К блоковиТо је укупан број блокова.
Користи сеОзначава број блокова који се користе.
На располагањуТо је број доступних блокова.
Користите проценатПоказује проценат коришћеног подељен са величином.
Постављена наТо је циљ или тачка монтирања.
Корак 8
Команда дф даје нам могућност да одредимо само које колоне морају бити приказане, за то ћемо користити следећу синтаксу:
дф --оутпут = поље1, поље2, …Корак 9
На пример, можемо извршити следеће:
дф --оутпут = извор, користи се, користи / хоме /Корак 10
Резултат ће бити само те три колоне изабране тачке:
ЕНЛАРГЕ
Корак 11
Да бисмо видели сва доступна поља, можемо извршити следећи ред:
дф -о
ЕНЛАРГЕ
Корак 12
Такође имамо следеће алтернативе за употребу:
дф -хПриказује податке у људском формату.
дф -мПриказује излаз у мегабајтима.
дф -кПриказује излаз у килобајтима, подразумевана вредност.
Корак 13
Линук има систем који се зове иноде, иноде је у основи структура података у систему датотека која је одговорна за складиштење свих информација о датотеци, наредба дф нам такође омогућава да видимо простор наведених инода извршавањем било које од следећих опција :
дф -и дф -и -х
ЕНЛАРГЕ
Корак 14
Ако желимо да проверимо тип система датотека за сваку тачку монтирања, као што су ект4, бтрфс, ект2, нфс4, фусе, цгроуп и још много тога, биће потребно користити следећу команду:
дф -Т дф -Т -х дф -Т -х / хоме / (Одређена путања)
ЕНЛАРГЕ
Корак 15
У истом сегменту, ако желимо да изузмемо систем датотека, морамо додати -к параметар овако:
дф -к ект3Корак 16
Ако желимо да се прикажу сви излазни датотечни системи који имају величину нула блокова, можемо извршити:
дф -а
ЕНЛАРГЕ
Корак 17
Да бисмо добили више информација о овој команди, можемо извршити:
дф -помоћ
2. Прегледајте информације о дисковном простору помоћу команде ду у Линуку
Команда ду је још једна алтернатива коју нам нуди Линук да добијемо информације о дисковном простору на основу скупа датотека, директоријума или рекурзивно.
Корак 1
Да бисмо користили ову команду, имамо следеће основне алтернативе:
ду ду / патх ду [опције] [директоријуми и / или датотеке]
ЕНЛАРГЕ
Корак 2
Ове опције нам омогућавају да видимо имена и потрошњу простора сваког од директоријума, укључујући све поддиректоријуме у стаблу директоријума. Ако желимо да видимо ове резултате у формату читљивом за људе, извршавамо следеће:
ду -х
ЕНЛАРГЕ
Корак 3
Детаље о одређеном директоријуму можемо видети помоћу било које од следећих опција:
ду / хоме / ду -х / хоме /
ЕНЛАРГЕ
Корак 4
Да бисмо видели резиме информација где се приказује само укупан простор на диску који заузима дрво директоријума, а истовремено се бришу поддиректоријуми, можемо извршити следеће:
ду -с / хоме ду -сх / хоме
ЕНЛАРГЕ
Корак 5
Ако је циљ визуализација свих система датотека које извршавамо:
ду -а / дом ду -а -х / дом
ЕНЛАРГЕ
Корак 6
Помоћу команде ду можемо детаљно видети простор одређене врсте проширења, на пример, ако желимо да видимо простор свих текстуалних датотека, извршавамо следеће:
ду -цх * .ткт
ЕНЛАРГЕ
Корак 7
Можемо навести одређени број директоријума да видимо њихов простор, за то извршавамо следећу синтаксу:
ду -а / пут / | сортирај -н -р | хеад -н # на листи
ЕНЛАРГЕ
3. Преглед информација о снимању простора за снимање слике помоћу команде бтрфс на Линуку
За датотечни систем бтрфс, који је посебан систем датотека за снимање слика, морамо да користимо наредбу бтрфс фи дф да бисмо видели информације о коришћењу простора за тачку монтирања.
Корак 1
Синтакса коју треба користити је:
бтрфс датотечни систем дф / путања / бтрфс фи дф / дев / путања бтрфс фи дф [опције] / путања /
ЕНЛАРГЕ
Корак 2
Да бисмо видели сирове бројеве у бајтовима, извршићемо следеће:
бтрфс фи дф -б / хоме
ЕНЛАРГЕ
Корак 3
Алтернативно, можемо покренути:
Прикажи податке у килобајтима
бтрфс фи дф -к / хоме
Прикажи податке у мегабајтима
бтрфс фи дф -м / хоме
Прикажи податке у гигабајтима
бтрфс фи дф -г / хоме
Прикажи податке у Терабајтима
бтрфс фи дф -т / хоме
Помоћу ових једноставних команди биће могуће детаљно знати расположиви простор у Линук -у и на тај начин боље управљати овим важним одељком на сваком рачунару.
