Тврди диск је један од најважнијих хардверских елемената у било којој врсти рачунара и са било којим оперативним системом који се користи, јер би без њега било немогуће користити основни оперативни систем. Данас постоји много технологија на нивоу чврстог диска, имамо нове ССД дискове који нам нуде јединствену брзину покретања и искључивања, боље безбедносне функције, али њихов неуспех, у многим случајевима критикован, предмет је складиштења пошто су ти чврсти дискови налазе се у презентацијама од 128 или 256 ГБ које су, у дигиталном свету попут данашњег, заиста оскудне.
Једно питање које понекад занемарујемо када користимо рачунар је управо питање простора, инсталирамо апликације и програме, преузимамо игре, музику или филмове, стварамо резервне копије и мало по мало простор се драстично смањује и на диску нема довољно простора за складиштење простор даје неке грешке попут:
- Нагло искључивање или замрзавање диска
- Немогућност приступа подацима ускладиштеним на чврстом диску
- Грешке при читању или писању датотеке
- Поновно покретање система и апликација без разлога
Због тога је идеално и неопходно стално пратити колико слободног простора има наш чврсти диск како бисмо предузели мере подршке као што су додавање нових дискова, ослобађање простора, деинсталирање апликација итд. Солветиц ће дати низ савета како да провери простор у реалном времену у Линуксу.
1. Како се користи наредба ДФ у Линук -у
Корак 1
Команда ДФ је дизајнирана за приказ прецизних информација о укупном, заузетом и слободном простору у нашем оперативном систему како би се побољшала његова администрација. Да бисмо покренули приказ информација, извршићемо следеће:
дф -ХПараметар -Х омогућава приказ информација у формату читљивом за људе. Можемо видети посебне детаље као што су величина, искоришћени и расположиви простор, као и ова вредност у процентима.
ЕНЛАРГЕ
Корак 2
У случају да се прикаже велика листа уређаја, постоји могућност приказа информација о једном директоријуму или одређеној путањи, на пример:
дф -Х / дев / сда1
ЕНЛАРГЕ
Корак 3
Наредба ДФ има општи параметар који се назива дф оутпут преко којег можемо навести низ атрибута за приказ у резултату, доступни атрибути су:
изворОзначава извор датотечног система
величинаОзначава укупан број блокова
коришћенОдноси се на простор који се користи на чврстом диску
користитиПогледајте расположиви простор на чврстом диску
пцентПриказује резултат коришћеног простора у%
метаОдноси се на тачку монтирања погона
Корак 4
Да бисмо користили ову опцију, извршићемо следеће:
дф -Х -излаз = величина, половно, искориштено, пцент
ЕНЛАРГЕ
Друге алтернативе за коришћење са ДФ командом су:
- Да бисмо знали слободне иноде, користићемо команду дф -и
- Да би систем приказао системе датотека, чак и ако имају нула бајтова, извршавамо -а или -алл дф -а или дф -алл
2. Како се користи ДУ команда у Линук -у
Корак 1
Још једна од најкориснијих команди Линука да бисте знали све у вези са складиштем је наредба ДУ (Употреба диска), која нам омогућава да знамо колико свака фасцикла и датотека теже систему.
Основна употреба наредбе ДУ је:
дуОво ће бити генерисани излаз:
ЕНЛАРГЕ
Корак 2
Помоћу основне команде ду приказује се простор који заузимају сви директоријуми почевши од тренутног директоријума, где се дистрибуира на следећи начин:
- Број у првој колони је простор који заузима директоријум и изражен је у кб.
- Друга колона означава путању тог простора
ду -с
ЕНЛАРГЕ
Корак 3
Да бисмо знали шта датотеке заузимају поред директоријума, користићемо следећи ред:
ду -а
ЕНЛАРГЕ
Корак 4
Ако желимо да добијемо резултате на људском или читљивом језику, само покрените:
ду -х
ЕНЛАРГЕ
Корак 5
Можемо детаљно знати тежину одређеног директоријума, за то користимо следећу синтаксу:
ду -сх (Путања)
ЕНЛАРГЕ
Корак 6
Ово су две најкорисније команде за детаљно познавање простора на чврстом диску, али у Линуксу можемо користити неке додатне команде као што су:
лсблкОва команда приказује величину сваког диска и партиције у МБ, ГБ итд.
ЕНЛАРГЕ
ДрвоОва наредба приказује резултате у облику стабла са сваким поддиректоријумом, што нам даје глобалнији опсег информација.
Корак 7
За његову инсталацију извршавамо:
судо апт стабло инсталацијеОпције употребе су:
- дрво / директоријум
- дрво -х / директоријум
- дрво -дх / директоријум
ЕНЛАРГЕ
Са било којом од ових опција биће могуће знати тачно слободан и искоришћен простор у Линуксу.