Корисници су један од кључних делова сваког Линук система јер се помоћу њих пријављујемо и можемо да обављамо задатке на основу додељених дозвола (администрација, читање, писање) и на основу тога ће ови корисници имати одређена овлашћења у систему . Идеалан начин да имате директну контролу над њима и ништа боље од тога да знате како пописати кориснике у Линуку, тако да ћемо детаљно знати које имамо кориснике које треба уредити или једноставно избрисати.
Важно је знати кориснике које смо регистровали у тиму, посебно ако смо организација и морамо отказати оне који нису оперативни. Такође на домаћем нивоу занимљиво је знати колико смо корисника створили да уклонимо оне који нису корисни и који на крају не обављају никакве функције у нашем систему.
Солветиц ће вам дати смернице за попис корисника у Линусу и на тај начин имати централизовану контролу над сваким од њих.
1. Прегледајте кориснике на Линук -у помоћу датотеке / етц / пассвд
Датотека / етц / пассвд садржи информације о локалном кориснику, па је ово добар механизам за сазнање ко је регистрован у Линук систему, јер сваки од редова ове датотеке даје назнаке података за пријављивање сесије сваке особе.
Корак 1
У овом случају можемо користити команду цат или лес на следећи начин:
мање / етц / пассвд
Корак 2
Ако користимо мачку, видећемо следеће:
Корак 3
Ове информације нам дају посебне детаље о сваком кориснику, као што су:
- Тренутно корисничко име
- Шифрована лозинка (слово к означава да је лозинка ускладиштена у / етц / схадов датотеци)
- Идентификациони број корисника (УИД)
- Идентификациони број корисничке групе (ГИД)
- Пуно име корисника (ГЕЦОС)
- Кориснички кућни именик
- Шкољка за пријављивање (подразумевано у / бин / басх)
Корак 4
У случају да не желимо да приступимо толико детаљима, већ видимо само корисничко име, команде авк или цут су доступне за штампање само првог поља (корисничко име) на следећи начин:
авк -Ф: '{принт $ 1}' / етц / пассвд цут -д: -ф1 / етц / пассвд
2. Наведите кориснике на Линук -у помоћу наредбе гетент
Друга могућност за корисничку контролу је наредба "гетент" која преузима уносе у базу података који су конфигурисани у /етц/нссвитцх.цонф датотеци.
Корак 1
Ово укључује пассвд базу података, у којој се чувају кориснички подаци, да бисмо користили овај метод морамо извршити следеће:
гетент пассвдКорак 2
Као резултат видећемо следеће:
Корак 3
У случају да користи ЛДАП за проблем аутентификације корисника, гетент ће приказати све кориснике Линука директно из / етц / пассвд датотеке и из ЛДАП базе података, попут претходне команде коју можемо користити авк или цут за приказ само првог поља (корисничко име) са једном од следећих опција:
гетент пассвд | авк -Ф: '{принт $ 1}' гетент пассвд | исецање -д: -ф1
3. Погледајте доступност и постојање корисника на Линук -у
Са претходним командама смо видели како приказати све кориснике система, али имамо и могућност претраживања одређеног корисника.
Корак 1
За ово можемо користити следећу синтаксу:
гетент пассвд | греп корисник
Корак 2
Ако овај корисник постоји, једноставно приступамо подацима за пријаву, ако не постоје, ништа се неће исписати на терминалу, други начин да се види постојање корисника је извршавање следећег:
гетент пассвд корисник
Корак 3
Друга могућност коју ћете користити биће да дефинишете колико је корисничких налога тренутно на Линук -у, то постижемо филтрирањем пасивног гетентног излаза помоћу наредбе вц на следећи начин. Ова команда ће указати на број постојећих корисника.
гетент пассвд | вц -л
4. Прегледајте нормалне кориснике и системске кориснике у Линук -у
Корисници система су они корисници који су створени у тренутку инсталирања оперативног система и његових нових пакета, а нормални корисници су они корисници које је креирао роот корисник или други корисник са судо привилегијама, то омогућава нормалном кориснику да има пријавну љуску и кућни именик (Дом).
Корак 1
Из административних разлога, сваком кориснику се додељује нумерички кориснички ИД који се назива УИД, у случају да то није наведено, УИД ће бити аутоматски изабран из датотеке /етц/логин.дефс на основу вредности УИД_МИН и УИД_МАКС. Можемо проверити УИД_МИН и УИД_МАКС вредности са следећом командом:
греп -Е ' УИД_МИН | УИД_МАКС' /етц/логин.дефс
Корак 2
Са овим вредностима, утврђено је да су нормални корисници у УИД опсегу између 1000 и 60000, сада можемо знати нормалне кориснике у Линуксу помоћу следеће команде:
гетент пассвд {1000… 60000}
Корак 3
Пошто се системске вредности УИД_МИН и УИД_МИН могу разликовати, следећа команда приказује резултате на глобални начин:
евал гетент пассвд {$ (авк ' / УИД_МИН / {принт $ 2}' /етц/логин.дефс)… $ (авк ' / УИД_МАКС / {принт $ 2}' /етц/логин.дефс)}
Корак 4
Да наведемо само корисничка имена која извршавамо:
евал гетент пассвд {$ (авк ' / УИД_МИН / {принт $ 2}' /етц/логин.дефс)… $ (авк ' / УИД_МАКС / {принт $ 2}' /етц/логин.дефс)} | исецање -д: -ф1
Захваљујући Солветицу сада ћете знати како у потпуности познавати све кориснике Линука и тако имати потпунију контролу над њима.
