Како инсталирати Убунту 20.04 НФС сервер

Тимски рад је кључни елемент у свакој организацији која настоји довршити пројекте и напредовати, па је од суштинске важности да оперативни системи имају ову врсту функција јер олакшавају заједнички рад међу корисницима. Ако користите Линук оперативне системе, у овом конкретном случају Убунту 20.04, требали бисте знати да имате НФС (мрежно дијељење датотека) како бисте олакшали овај задатак.

НФС је развијен као протокол захваљујући којем ће бити могуће делити директоријуме и датотеке са другим корисницима Линука на локалној мрежи, ако бисмо користили Виндовс рачунаре морамо користити Самбу, али НФС је идеалан за рад између Линук мрежа.

У основи, НФС би се требао користити само у локалној мрежи јер, како знамо, подаци који се адресирају у мрежи нису шифрирани и дозволе за приступ се додјељују само на основу ИП адресе клијента. НФС сервер је део Линук језгра и ради са / етц / екпорт директоријумом, у којем су наведени директоријуми доступни на мрежи. Осим тога, за сваки дељени простор НФС -а морају се дати само дозволе за рачунаре на које указујемо.

Овим водичем ћете научити како да инсталирате и конфигуришете свој НФС сервер у Убунту 20.04 и на тај начин делите датотеке или ставке између корисника на локалној мрежи.

Видећемо процес и на клијентском рачунару и на серверу.

Сервер сервер: Ажурирање системаПрви корак који треба предузети биће ажурирање системских пакета, за то приступамо конзоли и извршавамо следеће:

 судо апт упдате

Сервер рачунар

1. Како инсталирати Убунту НФС сервер

Када се систем ажурира, инсталираћемо НФС који је интегрисан у пакет нфс-кернел-сервер, унутар којег налазимо додатне пакете, попут нфс-цоммон и рпцбинд, који делују директно на конфигурацију и употребу задатака дељења.

Корак 1
Тамо извршавамо следећу команду:

 судо апт инсталл нфс-кернел-сервер

Корак 2
Уносимо слово С да бисмо потврдили преузимање и инсталирање НФС -а у Убунту 20.04:

2. Како да креирате Убунту НФС извозни директоријум

Сада ћемо креирати директориј за извоз који је директориј који садржи објекте које ће дијелити клијентски системи. Креирајмо директоријум који означава име директоријума за монтирање НФС -а:

 судо мкдир -п / мнт / нфс_схаре

Сада уклањамо ограничење дозвола за именик тако да сви корисници имају приступ:

 судо цховн -Р нико: ногроуп / мнт / нфс_схаре /

Затим пружамо привилегије читања, писања и извршавања свим објектима унутар креираног директоријума:

 судо цхмод 777 / мнт / нфс_схаре /

3. Како генерисати НФС дељени приступ клијентским системима

Корак 1
Дозволе за приступ НФС серверу наведене су у / етц / екпорт датотеци, приступамо јој помоћу жељеног уређивача:

 судо нано / етц / екпорт

Корак 2
Тамо ће бити могуће одобрити приступ једном клијенту, више клијената или навести комплетну подмрежу. Ако има мало корисника, идеално је омогућити приступ целој подмрежи, у овом случају уносимо:

 / мнт / нфс_схаре 192.168.0.0/24(рв,синц,но_субтрее_цхецк)

Корак 3
Вредности које смо унели су:

Дозволе за читање / писање

 рв

Захтева да се промене запишу на чврсти диск пре него што се примене

 синхронизовати

Уклоните проверу подстабла

 Провера под_древа [

/ панелплаин]

Спремамо промене помоћу тастера Цтрл + О и излазимо из уређивача помоћу тастера Цтрл + Кс.

Корак 4
Ако желимо да одобримо приступ једном клијенту, уносимо следећу синтаксу:

 / мнт / нфс_схаре Цлиент_ИП (ре, синц, но_субтрее_цхецк)

За различите клијенте уносимо:

 / мнт / нфс_схаре Цлиент_ИП_1 (ре, синц, но_субтрее_цхецк) / мнт / нфс_схаре Цлиент_ИП_2 (ре, синц, но_субтрее_цхецк)

4. Извезите дељени директоријум НФС

Након што су приступи одобрени клијентским рачунарима, морамо извести НФС дељени директоријум и поново покренути сервер језгра НФС да бисмо применили промене, у овом случају извршавамо следеће:

 судо екпортфс -судо системцтл рестартује нфс-кернел-сервер

5. Дозволите приступ НФС -у са заштитног зида

Знамо да је једна од функција заштитног зида управљање долазним и одлазним везама на мрежу, па морамо омогућити приступ клијентским рачунарима у Убунту -у, за то уносимо следеће:
судо уфв дозвољава са 192.168.0.0/24 на било који порт нфс

БелешкаОво омогућава приступ подмрежи.

Омогућавамо заштитни зид (ако није) и потврђујемо његов статус провером да ли је порт који се користи 2049:

Тим клијената

Време је да конфигуришете клијентски рачунар за приступ НФС -у, у овом случају користићемо Убунту 19.10.

[панелплаин = '6'] Како надоградити НФС клијентски рачунарски систем

6. Како надоградити клијентски рачунарски систем НФС

Корак 1
Први корак који ћете предузети биће ажурирање системских пакета:

 судо апт упдате

Корак 2
Након тога ћемо инсталирати нфс-цоммон пакете са следећом командом:

 судо апт инсталл нфс-цоммон

Корак 3
Уносимо слово С да бисмо прихватили преузимање и инсталирање пакета.

7. Како креирати НФС тачку монтирања на клијенту

Креираћемо тачку монтирања у којој ће се НФС дељење монтирати са главног НФС сервера, за ово извршавамо:

 судо мкдир -п / мнт / нфс_цлиентсхаре

8. Монтирајте НФС Схаре на клијентски систем

Овај корак укључује монтирање НФС дељеног материјала који се дели на НФС серверу, што омогућава приступ дељеном директоријуму.

Корак 1
Пре него што то учинимо, знаћемо ИП клијента помоћу команде "ифцонфиг":

Корак 2
Ако немамо ифцонфиг, можемо га инсталирати помоћу наредбе:

 судо апт инсталл нет-тоолс

Користићемо ИП за монтирање директоријума:

 судо моунт 192.168.0.14:/мнт/нфс_схаре / мнт / нфс_цлиентсхаре

Корак 3
Можда ћете видети следећу грешку:

Корак 4
Ако је то ваш случај, Солветиц има решење за вас, само покрените сваки од следећих редова по њиховом редоследу:

 судо системцтл је омогућен нфс-заједнички судо системцтл омогућава нфс-заједничку датотеку /либ/системд/систем/нфс-цоммон.сервице судо рм /либ/системд/систем/нфс-цоммон.сервице судо системцтл даемон-релоад судо системцтл статус нфс -уобичајени судо системцтл старт нфс-заједнички судо системцтл статус нфс-уобичајен судо системцтл омогући нфс-уобичајен

ЕНЛАРГЕ

Корак 5
Сада ако можемо повезати ИП адресу. Тестирајте НФС везу на рачунару клијента

Корак 6
Проверићемо да ли је НФС конфигурација исправна, за ово ћемо креирати датотеке у дељеном директоријуму НФС који се налази на серверу:

 цд / мнт / нфс_схаре / судо Солвертиц1.ткт Ролтицтиц2.ткт

Корак 7
Сада идемо на клијентски рачунар и проверавамо постојање ових датотека:

 лс -л / мнт / нфс_цлиентсхаре /

Овим смо потврдили да је НФС правилно инсталиран и конфигурисан у Убунту 20.04.