Преглед садржаја
Приликом развоја великих размјера често губимо из вида када направимо промјену која ће утицати на остатак, ова врста неизвјесности може довести до катастрофе ако нове промјене заиста оштете нешто што је претходно одобрено.Да бисмо избегли ову врсту ситуације, развој се заснива на тестовима, односно градимо системски тестови Пре него што изградимо код са решењем, на овај начин почињемо са нечим што нам од почетка ствара грешке и терамо га да прође све тестове.
Када додамо нову измену, једноставно покрећемо све већ написане тестове и ако било који који је већ прошао није успео, знамо да морамо да исправимо наш код.
Покушајте прво, кодирајте касније
У приступу програмирања обично радимо оно што радимо напишите део кода а касније испробајте наш програм Да видимо да ли ради и даје ли очекивани резултат, многи би могли рећи да је ово најбоља и можда за одређене захтеве најбоља опција, али шта ако са сваким новим кодом морамо испробати читав процес куповине, где трошимо Само 15 минута тестирања, ово би било пуно губљења времена које бисмо могли потрошити на друге активности нашег пројекта.
У екстремном програмирању где морамо постићи одличне резултате са минималним ресурсима и временом, ако замислимо претходну ситуацију гарантујемо одређени неуспех, овде се програмирање засновано на тестовима или Развој вођен тестовима Колико год пута ћемо га пронаћи, овим ћемо прво урадити тест, а затим код, приморавајући нас да имамо подршку за тест и тако будемо сигурни да наш код неће пропасти, а затим на крају уместо да тестирамо процеса куповине једноставно ћемо покренути датотеку која ће нам дати резултат контролни пунктови да смо одлучили да покушамо.
Погледајмо испод слику са кодом који изводи неке тестове, а затим ћемо објаснити како то функционише:
У коду почињемо са а увоз метода рецт_ареа, додељујемо неке вредности и успостављамо одговарајући одговор, затим са условном проверимо да ли овај одговор одговара позиву на назначену методу.
Ако је тачно да штампамо да смо прошли тест, у супротном тест није успео, овај прилично једноставан приступ шта тест представља показује нам да више него да видимо да ли се наш програм покреће или не, тражимо потврду свог решења на ниво Опћенито, будући да знајући шта морамо вратити знамо проблем и с њим морамо пронаћи начин да га ријешимо.
У примеру теста, ако га покренемо, морамо имати много грешака на почетку, док решавамо сваку од њих, постижемо валидацију нашег решења.
Иако се испрва чини да програмирамо обрнуто, на крају дана ова методологија нам може уштедјети много главобоља када радимо велики и сложени систем.Да ли вам се допао и помогао овај водич?Можете наградити аутора притиском на ово дугме да бисте му дали позитиван поен