Јава - Класа знакова

Приликом рада на Јава Један од аспеката које морамо узети у обзир је да све елементе наших програма морамо третирати као објекте, чинећи ово можемо имплементирати размишљање више засновано на стварном животу и стога бити у могућности примијенити рјешења из стварног живота у програму.
Иако ово звучи као утопија, постоје алати који Јава ставља на располагање за постизање жељеног стања, а један од ових алата је могућност коришћења класа које претварају примитивне типове података у елементе који се могу третирати као објекти.
Класа карактера
Као што смо раније поменули Јава нуди неке класе за манипулацију примитивним типовима података, међу њима имамо и тип цхар и одговарајућа класа, Класа ликова, овај разред је у пакет јава.ланг.
Садржи?Ова класа садржи неколико конструктора који нам помажу да изведемо неке радње и методе које би нас иначе коштале много редова кода да бисмо их могли ручно изградити, на пример да знамо да ли су велика или мала слова или су подаци број итд. Такође, у случају упоредника, укратко, ствари које су, упркос томе што се чују једноставне, веома потребне.
Погледајмо пример методе поређења:

Знак објЦхар = нови знак ('а');

Овде специфицирамо да је наш објекат класе Цхарацтер а конструктору преносимо податке 'а', ово је основна декларација објекта.
Знајући његов садржај, можемо користити методу у поређењу са Да бисмо направили жељено поређење, да бисмо уштедели мало писања кода, можемо чак и да направимо нови објекат у позиву методе, да видимо:

објЦхар.цомпареТо (нови знак ('а'));

Као и наше објЦхар То је инстанца класе Цхарацтер, можемо користити све њене методе, па почињемо од овог елемента да позовемо методу, изнутра генеришемо нови објекат, јер они имају исти садржај приликом извршавања наведене методе, мора вратити истинито одговор, у супротном бисмо имали лажни одговор.
Статичке методе
Унутар ове класе имамо и неке статичке методе који нам омогућавају да их лакше користимо у оквиру својих програма, чиме можемо смањити сложеност прилагођавања нашој намени цхар подаци али искористивши све предности, погледајмо неке од ових метода на следећој слици:

Видимо да свака од метода одговара прилично дескриптивној радњи на енглеском језику, на пример исДигит () метода, помаже нам да проценимо да ли је знак број, исЛеетер () ради исто, али са словима или литералима, исЛоверЦасе () процењује да ли је знак мали и тоЛоверЦасе () претвара оно што му се дешава у мала слова, јер видимо да је свака врло експлицитна радња.
Овим смо завршили овај водич, као што видимо Јава даје нам могућност довођења објеката у најједноставније елементе наших програма како бисмо стекли све предности објектно оријентисаног програмирања и на тај начин били у складу са парадигмама.Да ли вам се допао и помогао овај водич?Можете наградити аутора притиском на ово дугме да бисте му дали позитиван поен