Мреже - основно познавање мрежа

У претходном водичу смо видели слојеве ОСИ модела и објаснили како је то једноставан водич у вези са општом структуром коју би требало да има свака међусобно повезана структура уређаја. У овом водичу ћемо видети шта је то мрежа, шта је потребно за стварање мреже и различите врсте мрежа које постоје.
Мрежа је збирка 2 или више уређаја који интелигентно деле различите врсте софтвера или хардвера међусобно. Мреже се разликују по сложености овисно о броју уређаја који их чине, количини ресурса које дијеле и начину комуникације. Мрежа може бити једноставна као 2 или 2 рачунара која деле штампач или сложена као највећа мрежа која постоји: Интернет.
Када говоримо о „паметном дељењу“, мислимо на расподелу ресурса где неки уређаји са корисничким интерфејсом задржавају контролу над дељеним ресурсима. То значи да ако повежете штампач на чвориште (у другом водичу ћемо видети разлику између прекидача, рутера и чворишта) и тог чворишта на два рачунара, НЕМАТЕ мрежу јер ниједан од рачунара нема контролу над штампачем али то је исто чвориште које произвољно дистрибуира задатке за штампање, чак дозвољавајући да се послови са оба рачунара сударају.

ЕНЛАРГЕ

Да би горња структура била мрежа, мора постојати неки механизам за контролу штампача унутар мреже, било да се ради о серверу за штампање на који су оба рачунара повезана претраживачем или неким софтвером на једном од рачунара који дозвољава администрацију, а дозвољава другом рачунару за комуникацију са штампачем.

ЕНЛАРГЕ

У мрежи, више уређаја може делити више од штампача, чврстих дискова (или фасцикли унутар чврстих дискова), звучних уређаја (труба или сурроунд система), камера, модема, регулатора температуре итд. Све док ови уређаји имају могућност повезивања на мрежу.
Да би уређај био део мреже, мора имати потребан хардвер за обављање комуникације у неком слоју, софтвер који омогућава коришћење тог хардвера за успостављање веза са другим уређајима, постојећу физичку везу и језик који му омогућава разумевање себе са другим уређајима. тзв протокол (ХТТП, СМТП, ФТП, ТЦП, ИП, неки су данас најчешће коришћени протоколи).
Стога вам је за изградњу мреже потребно најмање:

• Физичка веза између уређаја (може бити бежична или жичана).
• Група комуникационих правила, познатија као мрежни протокол.
• Софтвер који омогућава дељење ресурса на мрежи. Раније је за управљање дистрибуцијом ресурса био неопходан одређени оперативни систем мрежног типа, данас Линук, Виндовс и Мац ОС укључују софтвер који им омогућава управљање мрежним ресурсима. Они уређаји који су одговорни за складиштење и дељење ресурса са другима називају се „сервери“ чак и ако то није њихова једина функција.
• Ресурси за дељење (помало очигледно, али КЉУЧНО).
• Софтвер који омогућава коришћење ових ресурса на мрежи приступом уређајима који деле те ресурсе. Уређаји који приступају и троше ресурсе са сервера називају се „клијенти“.
• Хардвер мрежног интерфејса потребан за сваки од ових уређаја. Раније су за рачунаре било потребно да се купи и инсталира картица мрежног интерфејса (или НИЦ) да би се успоставиле везе, данас већина рачунара већ има укључену Етхернет картицу. То је мрежна картица која користи Етхернет стандард.

Локална мрежа (ЛАН)Најмањи тип мреже који постоји су типичне мреже формиране у малој канцеларији или у вашем дому ради повезивања неколико уређаја на малом простору.
Виде Ареа Нетворк (ВАН)Састоји се од неколико ЛАН -ова међусобно повезаних оптичким кабловима или неким серијама напредних комуникационих механизама дизајнираних да путују на велике удаљености у кратком времену.
ИнтернетТо је величанствени ВАН, одговоран је за повезивање свих уређаја на свету међусобно путем мрежних пролаза и ТЦП / ИП протокола.
ИнтранетТо је мрежа која користи исти ТЦП / ИП протокол као и Интернет, као и претраживачи за одржавање интерне структуре комуникације унутар компанија. Обично се састоје од више ЛАН -ова чији се приступ контролише дозволама унутар мреже или лозинкама корисника. У суштини то је приватни интернет.
ЕктранетТо је оно што се назива Интранет који има протоколе задужене за омогућавање приступа спољним агентима компанији, обично се састоје од дела ресурса који чине Интранет, а којима је купцима или добављачима дозвољен приступ за испуњавање одређених задатака.
Па, ово је за сада било све, надам се да вам је помогло да разјасните неке сумње у вези са мрежама којима свакодневно манипулишете, као и да разумете да се тренутни оперативни системи генерално брину о свим гломазним деловима (оном који се не разуме када чујете стручњака за мрежну инсталацију како говори) о аутоматском постављању мрежа.
Као и увек, радујем се вашим коментарима. До следећег пута!Да ли вам се допао и помогао овај водич?Можете наградити аутора притиском на ово дугме да бисте му дали позитиван поен