Команде за компримовање и декомпресију ЗИП датотека у Линук -у

Много пута сте приметили да морате да шаљете различите датотеке у исто време или да их користите на другим рачунарима, али не желите да копирате све елементе јер то може претпоставити визуелни поремећај или њихова величина није унутар опсега утврђен програмом.

Да бисте то учинили, не треба да бринете јер решење постоји већ неколико деценија и није ништа више ни мање него коришћење ЗИП компресије за ово. Истина је да компресија помаже у смањењу изворне величине датотека, али можемо отићи много даље од тога и успоставити сигурносне мјере попут лозинки, изузети датотеке и више задатака који могу бити врло корисни у вашем свакодневном послу.

Датотеке са екстензијом .зип односе се на датотеке које у себи садрже различите објекте ради оптимизације њихове величине и мобилности што је више могуће. Његов рад се у основи састоји од смањења укупног броја битова и бајтова датотеке и на тај начин олакшава њено слање кроз споре интернетске везе или заузима мање простора на чврстом диску.

Сада је у Линук окружењима природно користити компримоване датотеке са екстензијама .тар.гз и тар.бз2, али како радимо са више људи, они нам могу послати .зип датотеку да радимо заједно, па је више него потребно да научите да управљате и користите ове врсте датотека у Линук -у. Тако ћемо увек бити корак испред проблема који могу настати.

Подразумевано у оперативним системима заснованим на УНИКС-у, као што је Линук, налазимо функције зип (компресија) и унзип (декомпресија) интегрисане за ове задатке. Али да бисмо додали више могућности, имамо и друге функције као што су зипцлоак, зипдетаилс, зипсплит и зипинфо које ћемо видети касније и разумећемо коју улогу имају у оквиру Линука.

Дистрибутивни објектиЗип функције су подразумевано у дистрибуцијама као што су Убунту 19.04, 18.10 и 18.04, али ако користите Федора 29 морате их инсталирати са следећом командом:

 судо днф инсталл перл-ИО-Цомпресс 

Ако користите ЦентОС 7, морате покренути:

 судо иум инсталирајте перл-ИО-Цомпресс 

Спремни, довољно смо говорили о компресији и сада је време да на делу видимо како да користимо ове алате у Линуксу, за овај случај користићемо Убунту 19.04.

1. Како створити зип датотеку у Линуксу

Ово је главни задатак који треба обавити.

Корак 1
У овом случају морамо доделити назив датотеци за компримовање (није потребно додавати .зип екстензију) и датотекама које ће бити компримоване, за то ћемо отићи у жељени директоријум, у овом примеру Десктоп, и извршиће следеће:

 зип Солветиц * .ткт

Корак 2
У овом примеру, Солветиц компримована датотека ће бити креирана са свим текстуалним датотекама на радној површини, можемо додати друга проширења доступних елемената, на пример:

 зип Солветиц * .ткт * .доцк

Корак 3
Тамо ћемо видети датотеке које су додате у компримовану датотеку и она ће бити креирана у истом директоријуму:

Корак 4
Треба имати на уму да ако радимо с више датотека различитих величина, ова наредба ће приказати назив датотеке, као и количину компресије повезане са сваком датотеком:

Корак 5
Да бисмо видели детаље о створеној компримованој датотеци, извршавамо:

 лс -л Солветиц.зип

Корак 6
Тамо налазимо детаље као што су:

• Додељене дозволе

• Корисник који је направио датотеку

• Датум и време задатка и више

Корак 7
Неки корисници неће желети да виде излаз са датотекама које су додате у компресију, зато што их може бити превише, да бисмо прескочили излаз са резултатима, додаћемо параметар -к (тихо) овако:

 зип -к Солветиц * .ткт

2. Како додати директоријуме или поддиректоријуме у компримовану датотеку у Линук -у

Нормално је да када радимо у директоријуму он садржи много више поддиректоријума које желимо да додамо, али циљ није увек да их све додамо.

Корак 1
Зип команда нам омогућава да укључимо поддиректоријуме у датотеку направљену помоћу -р (рекурзивне) опције и наведемо име поддиректоријума, у овом случају ћемо отићи у / етц директоријум и додати у компресију све датотеке чије је проширење .цонф, али поред тога додаћемо поддиректоријум пм, за то извршавамо следеће у терминалу.

 зип -р -к Солветиц пм / * .цонф

Корак 2
Видимо да су .цонф датотеке и наведени поддиректоријум додани.

3. Како поставити ниво компресије датотеке у Линук -у

При креирању компримоване датотеке њена основа је управо та, компресија, у Линуксу можемо користити опсег од 0 до 9, где се вредност 0 односи на чињеницу да се неће користити никаква врста компресије и 9 очигледно највећа компресија, морате схватите да што је већа компресија, процес стварања зип датотеке ће бити одложенији, па ако ваша врлина није стрпљење, користите малу вредност.
Подразумевано у Линуку вредност подешавања компресије је 6.

Корак 1
На пример, ако желимо да направимо датотеку без компресије, извршићемо:

 зип -0 -р -к Солветиц * .ткт

Корак 2
У случају да желимо да применимо максималну компресију, користићемо следеће.
Важно је у горњој команди навести опсег компресије који ће се користити.
Разлика између без компресије (ниво 0) и подразумеване компресије (ниво 6) је 400К, док је разлика између подразумеване компресије и највишег нивоа компресије 4К.

 зип -9 -р -к Солветиц * .ткт

4. Како додати лозинку компримованој датотеци у Линук -у

Дошли смо до једне од најосетљивијих тачака откад долази до безбедности датотека које ће бити компримоване, говоримо о могућности додавања лозинке зип датотекама у Линуксу.

Корак 1
У ту сврху једноставно додајте параметар -е (шифровање) у ред на терминалу на следећи начин:

 зип -е -р -к Солветиц * .ткт

Корак 2
Када притиснемо Ентер, морамо унети и потврдити лозинку:

Корак 3
Након додељивања, у тренутку када желимо да издвојимо садржај зип датотеке видећемо следеће. Ако немамо исправну лозинку, биће тешко приступити подацима у компримованој датотеци.

5. Како издвојити компримовану датотеку у Линук -у

Корак 1
Још један природан задатак у овој врсти задатака је издвајање датотека које су компримоване, за то морамо користити команду унзип са именом компримоване датотеке попут ове. Тамо можемо видети које су датотеке издвојене и важно је разјаснити да ЗИП датотеке не приказују детаље о власништву датотеке, подразумевано су све датотеке које издвајамо додељене конфигурисаном власнику који извршава задатак екстракције.

 унзип Солветиц.зип

Корак 2
Ако не желимо да видимо датотеке које су декомпримоване, можемо користити опцију -к (тихо):

 унзип -к Солветиц.зип 

6. Како издвојити датотеке у директоријум у Линук -у

Корак 1
Једна од корисних опција компресије и декомпресије у Линуксу је та што можемо преусмерити компримоване датотеке у нови директоријум, што ће помоћи да се направи редослед и боља визуелна презентација ових, за то ћемо користити параметар -д (директоријум ), у У овом случају креираћемо нову фасциклу под називом Документи у коју ће се датотеке издвојити:

 распакирајте -к Солветиц.зип -д ./Документи 

Корак 2
Као резултат ове радње видећемо датотеке које су распаковане у овој новој аутоматски креираној фасцикли:

ЕНЛАРГЕ

7. Како извући лозинку из компримоване датотеке у Линук -у

Корак 1
Када је креирана датотека заштићена лозинком, када користимо команду унзип заједно са параметром -к, морамо унети додељену лозинку, ако је нетачна, видећемо следеће:

Корак 2
Али ако унесемо исправну лозинку, резултат ће бити следећи:

БелешкаАко смо у сигурном окружењу у којем други могу видети лозинку или ми сами у случају да је заборавимо, можемо је сачувати у систему помоћу параметра -П на следећи начин:

 распакирајте -П "лозинка" -к Солветиц.зип 

8. Како искључити датотеке из распакирања у Линук -у

Много пута када компримирамо датотеку користећи зип у Линуку можемо угостити мултимедијске датотеке попут слика, музике итд., Системске датотеке или канцеларијске датотеке као што су доцк, одт итд., Али у процесу декомпресије имамо могућност да искључимо одређене проширења и пустите само жељене

Корак 1
На пример, у овом случају имамо .ткт и .доцк датотеке:

Корак 2
Пре свега додаћемо све ове датотеке у компресију:

 зип Солветиц * .ткт * .доцк

Корак 3
Сада ћемо издвојити само текстуалне датотеке (.ткт), за ово извршавамо:

 унзип -к Солветиц.зип -к * .доцк

Корак 4
Као резултат тога, видећемо да су издвојене само текстуалне датотеке:

9. Како преписати датотеке у Линук -у

Корак 1
Када издвојимо компримовану датотеку у Линуксу, ако нека од датотека постоји, видећемо следећу поруку:

Корак 2
Опције су следеће:

И то јеОмогућава вам да препишете датотеку

 и: Да

НемојПрепишите датотеку остављајући оригинал

 штребер

ДОПрепишите све датотеке

 О: Све

НиједанНе замењује ниједну од доступних датотека

 Н: Нема

ПреименујОва опција издваја датотеку, али ће бити потребно доделити ново име

 р: Преименуј 

Корак 2
Ако желимо да форсирамо све датотеке да се препишу, користићемо -о параметар овако:

 унзип -о -к Солветиц.зип 

10. Како тражити текст у компримованој датотеци у Линук -у

Корак 1
Ова опција ће нам дати прилику да претражимо одређену датотеку или текст у компримованој датотеци, за то ћемо користити ред -л (архива листе) на следећи начин:

 унзип -л Солветиц.зип | њих

Корак 2
Видећемо следеће:

Корак 3
Тамо налазимо детаље као што су:

• дужина сваке датотеке

• Датум и време издања

• назив документа

11. Како додати лозинку компримованој датотеци у Линук -у

Корак 1
Веома је корисно, верујте нам, јер се примењује када смо из неког разлога заборавили лозинку зип датотеке у Линуксу, у овој ситуацији долази до изражаја наредба зипцлоак, за то ћемо извршити следеће:

 Зипцлоак Солветиц1.зип

Корак 2
Ова команда ће захтевати да унесемо и потврдимо нову лозинку за изабрану датотеку:

12. Како прегледати детаље компримоване датотеке у Линук -у

Корак 1
Још једна од функција интегрисаних у Линук за употребу компримованих датотека су зипдетаилс које ће нам, као што назив каже, дати посебне детаље о садржају, користићемо следећи ред:

 зипдетаилс Солветиц.зип | њих 

Корак 2
Приказане информације подразумевају:

• Заглавље датотеке

• Коришћена метода компресије

• Дужина датотеке

• Последњи приступ
• УИД величина

• Дужина компресије и много више информација

13. Како тражити садржај у зип датотеци на Линук -у

Још једна корисна функција је тражење израза унутар компримоване датотеке, за то ћемо користити функцију зипгреп. Тамо налазимо датотеке и текст повезан са претрагом.

 зипгреп Солветиц Солветиц.зип

14. Како приступити подацима о зип датотекама на Линуку

Корак 1
Практично је када желимо да видимо детаљне информације о компримованој датотеци, у овом случају морамо користити команду зипинфо:

 зипинфо Солветиц.зип | њих 

Корак 2
Налазимо детаље као што су:

• Дозволе за датотеке

• Верзија алата који се користи за креирање ЗИП датотеке.

• Метода компресије

• Оригинална величина датотеке

• Дескриптор датотеке

• Називи објеката унутар таблета и више

Корак 3
Дескриптор датотеке састоји се од два знака који су:

• Први знак може бити "т" или "б" који означава да ли је то текстуална или бинарна датотека, ако је велико слово, значи да је датотека шифрована.

• Други знак представља врсту метаподатака укључених у датотеку, опције нису никакве, проширено локално заглавље, „додатно поље“ или обоје.

15. Како поделити компримовану датотеку у Линук -у на Линук -у

Идеално је када требамо изменити величину креиране датотеке, запамтите да постоје одређена ограничења величине приликом слања датотеке, да бисмо смањили или успоставили нову величину користићемо опцију -н (величина) захваљујући којој ће бити могуће је дефинисати максималну величину датотека ЗИП датотеке било нове или постојеће.

Можемо извршити следеће. Овом командом смо дефинисали величину у максималних 100 КБ.

 зипсплит -н 102400 Солветиц1.зип 

Захваљујући командама зип и унзип (додајући различите функције), рад на компримовању и декомпресији датотека у Линук -у биће заиста једноставан задатак, ради, безбедно и најбоље од свега ефикасан.